Vladimir Burič (Владимир Бурич), ruski pesnik, 1932-1994.
Izbor iz knjige izabranih pesama "Kad budem star kao zemlja" (izdavač "Gradina", Niš, 1988).
Sa ruskog preveo Mihailo Ignjatović.
======================
* * *
Projektujem se u svesti
devet komšijskih dečaka
sedam članova komisije za izgradnju vodovoda
četiri traktoriste
tri malteraša
pet pecaroša
nastavnika plesa
predsednice seoskog saveza
milicionera pozornika
Živim stoliki
Čudne su moje sudbine
NOĆ
Ležim na leđima
i gledam u plafon
sa ušima punim suza
* * *
Interesantno
šta li sam ja radio
za to vreme dok si ti porasla
šta sam radio
izgleda da sam išao za hleb
ne
slagao sam kamen na kamen
možda sam se peo stepeništem
stajao
oblačio se
bio pred ogledalom
vraćao kusur
propuštao saobraćajna vozila
ručavao
hranio mamu
osam godina sam hranio mamu
išao sam po hleb
kako je to čudno
tako smo blizu
a nikako ne možeš da me sustigneš
niti ja mogu da te sačekam
ja sam sposoban jedino da jurim
ti si prekrasna
ali šta s tobom da činim
s tobom se ne može oplakivati prošlost
niti s nadom gledati u budućnost
koja je
sve
kraća
Mašemo jedno drugom rukama
kao perajima
u akvarijumima
tramvaja koji se razilaze
* * *
Ja sam
spokojan i razuman
kao anatomski atlas koji stoji kraj istorije filozofskih učenja
došavši do zaključka
da je biti srećan isto tako banalno kao i biti nesrećan
da je biti bogat isto tako banalno kao i biti siromašan
da je pružati ruke prema nečemu isto tako banalno kao držati ih u džepovima
molim vas
smatrajte da nisam ni postojao
* * *
Svet čine
posleratni ljudi
posleratne stvari
našao sam među pismima
parče predratnog sapuna
nisam znao šta da činim
da se umivam
da plačem
Predratno doba
potonula Atlantida
I mi
čudom spašeni
