Dmitrij GRIGORJEV

Dmitrij Grigorjev (Дмитрий Григорьев)

     Rođen je 1960. godine. Živi u Sankt Peterburgu. Objavio je desetak knjiga poezije i proze.

------------------------
 

==============================================

URBANI ROMANTIČAR

==============================================
‭
* * *

Pođimo u napušteno selo
gde sanduci za ruho stoje prazni
i svud po podu leži lišće,
gde tri medveda kuvaju kašu
i na ulegnutim krevetima spavaju,
gde sunce zalazi za urušeni krov,
gde je devojčica Maša izgubila
maramu - plavu, na bele tufne,
gde prugasta podivljala mačka
lovi u travi jučerašnji dan,
gde kopriva čuva bašte,
gde malina grebe noge
i sutrašnji dan kao vrba raste
pokraj puta.


* * *

otišla je pozorišna trupa
ostale su samo tamne brazde
tragovi točkova
na belom trgu

otišli su glumci i odvezli vetar
u gradu je postalo zagušljivo
pretvorio se sneg u blato
mirisi tržnice i mirisi smetlišta
ispunili su ulice

a scenu su brzo preuredili
u gubilište
javna pogubljenja takođe su predstava
i gledaoce okupljaju
u ne manjem broju


* * *

Tramvaj skreće udesno,
trolejbus se pokvario,
autobus ne dolazi...
Čekaćemo, do sledećeg kruga.
Mrlja benzina na asfaltu
liči na senku psa;
kad padne kiša,
postaće dúga.


KNJIGA NA SEDAM NAČINA

Može da posluži kao razbibriga.
Ili kao mesto spasenja. Knjiga
kao zaklon. Uz knjigu smo kao u ljusci.
Štiti od svega, od ljudske gnusobe ponajviše.
Neki knjiški sladokusci
u stranice knjiga zavijaju slatkiše.
Knjiga leči od jalovog mozganja.
Znate, i knjiga može da se poklanja.
Koliko je u knjizi stranica -
od svake se može napraviti ptica:
nošene vetrom, reči napisane
obradovaće mališane.


* * *

zovu me u Oman zovu u Evropu
pozivaju me razni ljudi
ali ja sedim na obali reke
i žubor vode ― moj je odgovor

riba me zove da plivam sa njom
majmun me zove na ručak kod Hanumana
a gavran (nas dvojica stari smo znanci)
iznad reke leti, i njegova senka veća je od mene

drveće i kamenje zovu me na put
ljudi u čamcima rukama mašu
ali ja sedim na obali reke
i žubor vode ― moj je odgovor