Ajvanho (Andrej STECENKO)

Айвенго (Андрей Стеценко)

     Ajvanho (pravo ime Andrej Stecenko) rođen je 1971. godine u gradu Toljatiju. Pesnik, dramaturg, muzičar, organizator malih umetničkih grupa i književnih radionica u svom rodnom gradu. Objavio je nekoliko knjiga pesama u vlastitom izdanju (tzv. самиздат): „Безделки”, „Неконкретная поэзия”, „Феноменология уха”, „Минимализм”, „Лирическая лирика”...

------------------------
 


------------------------
 

==============================================

ČITAOČE, ZBOGOM!

==============================================
‭
ČOVEK-LEGENDA

sneg
u snegu gagarin
mislili su skršio se
nije samo smrznuo se malko
otkravili ga
tu gunj tu vunene čarape
dali mu votku
potegao živnuo
na sandučetu sedi
priča kosmičke bajke
smeška se

čuj gagarine
a da ostaneš ti kod nas
ne idi k njima


* * *

blažen
ko se ujutru ničega ne seća


* * *

šuma ne voli buku

ko se u njoj izgubio
nije stigao ni da krikne


VODOINSTALATERI

iz slavine kaplje voda
a mi na terenu još od jutra
radimo i radimo
al pazi šta je nama interesantno:
ma koliko radili -
poslu kraja nema
nego da mi semjone potapiču
pođemo danas ranije na ručak


RUDAR

silazi pod zemlju delija
drugim rečima ― ulazi u okno
na šlemu gori lampica
na nogama gumene čizme

tamo ga čekaju hrabri druzi
sto tona uglja su iskopali
on će im doneti pisma od rođakâ
a koji rođake nemaju - njima pisma od prijateljâ

uskoro će biti prekriven prašinom
kao kolač šećerom u prahu
a u to vreme na površini zemlje
u zgradi broj osam stan četrdeset pet
njegova ljuba drugome se dala


* * *

IDU LJUDI I DRŽE SE ZA RUKE.
HLADNO. HLADNO. TOPLIJE.


* * *

moja pisaća mašina
na njoj - kosmička prašina


ĆINEĆITA

          Andreju Knjazevu

sunce se rađa
mladić leži na plaži
pokrio se novinama le figaro
šta sanjaš momče ―
pitaju talasi
bauljaju po šljunku krabe ―
tešku noć je imao ―
kažu jedna drugoj
i vetar vetar koji huči
u glavama bokatih studentkinja
pomislio je ― šta li ovog mladića čeka u budućnosti
a oblaci što plove iznad plaže
na kojoj leži mladić
na uši su stavili slušalice
u njima peva tom vejts (thomas waits ― ako vam se više sviđa)
oblaci ― oni ništa ne znaju o mladiću
oblaci su odlepili od muzike
i plove dalje...

――――――――――――――――

Ćinećita ― filmski studio u Rimu (prim.prev.)

FILMSKI SCENARIO

nebom lete
karavani veselih i glupih ptica
a iza njih
avioni lete
i izlazi lovac
na svoju šumsku stazu
i puca u ptice
a pogađa avione
i avioni padaju na zemlju
i razbijaju se
a karavani veselih i glupih ptica
nastavljaju da lete
i lete
lete
sve dok se ne skriju
iza horizonta...


* * *

sve je to tako samo na prvi pogled.
nove tapete.
sveže izlakirani podovi.
jutro poslovnog čoveka.
drhtavica posle tuširanja
toplom pa hladnom vodom.
nadalje sve bude
potpuno drugačije.


JUTRO NA GROBLJU

graaak-graaak-graaak-graaak


* * *

novi đakon
stigao u selo

narod gata
kakav li je ovaj

sada bi svako
da osvešta kolač


* * *

sladoled se topi
topi

istopio se


* * *

raduju se deca
videla su dúgu
glupa su i ne znaju
ništa o životu


* * *

u Mihasovim ustima
depresija i ništa drugo

al niko kao on
ne svira usnu harmoniku


SPOMENAK

knjige leže na klupi
neko ih je zaboravio ili tako treba

pored klupe prolazi spomenak
on ništa ne zaboravlja
seda u trojelbus
i pamti pamti pamti


* * *

dok se nadaš - ništa neće biti

čak ni autobusa nema

o - stigao je...


* * *

evo ih
b o g o v i

svi drugi su
l j u d i


* * *

čučanje u klozetu

svođenje računâ


* * *

u pozorištu mi je nadraži onaj deo
kad zavesa pada
i svetla se pale u gledalištu


* * *

na drvetu sedi čovek s lap-topom

šta sve neće uradati čovek koji traži inspiraciju


* * *

prehladio se pisac
i umro
a drukčije nije ni moglo biti


* * *

jednom nogom on je u Puškinu


* * *

pssst

pesnik spava


* * *

tanušna zbirka pesama
tu vrdanja nema
nije to štono kažu
o argonautima neko štivo
leži knjiga
čeka čitaoca
a on ― pije pivo


* * *

a zar je toliko važno
ko je pojeo bombonu


* * *

zbogom
zbogom čitaoče

idi
zarađuj pare