Aleksandar Makarov-Krotkov (Александр Макаров-Кротков)
Rođen je 1959. godine na Krimu. Živi u Moskvi, radi kao novinar. Prve pesme je objavio u samizdatu i emigrantskim izdanjima u Parizu. Autor je sedam knjiga poezije. Piše i kratku prozu. Prevodi sa slovačkog.
Ime ovog pesnika dobro je poznato čitaocu koji prati književnu periodiku (u više navrata prevodili su ga Vesna Vasić Vujčić i Nikola Vujčić). Prevođen je na mnoge jezike, dobitnik je brojnih nagrada na ruskim i međunarodnim pesničkim festivalima.
Rođen je 1959. godine na Krimu. Živi u Moskvi, radi kao novinar. Prve pesme je objavio u samizdatu i emigrantskim izdanjima u Parizu. Autor je sedam knjiga poezije. Piše i kratku prozu. Prevodi sa slovačkog.
Ime ovog pesnika dobro je poznato čitaocu koji prati književnu periodiku (u više navrata prevodili su ga Vesna Vasić Vujčić i Nikola Vujčić). Prevođen je na mnoge jezike, dobitnik je brojnih nagrada na ruskim i međunarodnim pesničkim festivalima.
------------------------
==============================================
NE DAJ MI SNAGE, GOSPODE
==============================================
U BAŠTI
Mihailu Fajnermanu
zalivati sebe
iz plave plastične kantice
ukoreniti se
u toploj zemlji
ponavljati tihim glasom:
ja sam trava
rastem prema nebu
* * *
ove drvene barake
nikada ne stare
vreme ih je zaobišlo
duboko su
pustile korenje
ni vetar
ni nuklearna bomba
ništa ne može da ih sruši
KIŠA
Pod težinom vode
uleglo se nebo
Nema veze
meni nije teško
ja ću da ga pridržim
* * *
dvadeset godina
pokušavao sam da pripitomim
mrava
jednom prilikom
on je prokomentarisao:
izgleda
da napreduješ,
stari
* * *
tiho cvili psetance
kao da bi htelo da se obesi
a ne zna kako
* * *
Muzika se
odbijala o zidove
na prozore je lupala
vikala je Pustite me napolje
Muzika je
gorko plakala
Niko ništa nije čuo
Kompozitor je
otišao da ruča
PORTRET
A. Semjonovu
slikar je portretisao ženu
ona je pripadala
samo njemu
slika je završena
žena je pošla iz ruke u ruku
* * *
žena se rađa
u srcu muškarca
a muškarac ― gde se rađa on?
to je zagonetka
* * *
sedimo u bifeu
u Lajpcigu
pijemo nemačko pivo
diskutujemo
o ruskoj kulturi
KARADAG
more i hridi
u suštini
ništa više
a više od toga
nije ni potrebno
SMRT
Došla je,
u predsoblju je skinula dronjavu kukuljicu
(umorna je, ima mnogo posla),
ušla je u kuhinju da naoštri kosu
psujući: za novu nema para,
a raditi sa starom ― pravo je mučenje...
Dotle došlo, brajko moj...
* * *
proleće je zalutalo
u lavirintima
zimskoga kašlja
* * *
napunjen je pehar
ali žeđi nema
i gde sada da prolijem vino:
u šake
ispucale kao zemlja
ili u zemlju
usahlu kô šake
MOLITVA
ne daj mi snage Gospode
* * *
gledaj gledaj
je l vidiš sad?
a šta sam ja tebi govorio?
EPITAF SAMOM SEBI
evo tu
i nigde drugde
(a dalje ― na svakom mestu)
